''Каква је то страшна, и опора и горка, земља која прекара само онолико
Стојана ћоравих са левим оком, коју газише безбројни и свакојаки
коњаници, хорде и але и не згазише је, и од које је слатко све што
она рађа - чаки и глогињке, пелен и чемер - и коју, зато, кад је нагазе,
ни душмани изнутра, а камо ли споља не пуштају, но је држе за
гркљан све док им са рамена не одлети глава! А у којој деца - да би
порасла до мужева, или да само не би помрла од глади - морају да
једу њу, а не само оно што расте из ње и што је од ње.''

Оброк - Слободан Џунић